Kanabis se najčešće koristi za pobijanje boli, no pitanje je dali kanabis ima bolji omjer koristi i štete u odnosu na opijate i druge analgetike. Naime kanabis, osobito njegova psihoaktivna komponenta-THC, povezana je s povećanim rizikom za bolest pluća kod pušača, kardiovaskularnu bolest, akutnu upalu gušterače i kanabisom uzrokovan sindrom povraćanja.

Korisnici kanabisa imaju povećan rizik za povrede na poslu, prometne nesreće, a u trudnoći je češći pobol i neonatalna smrtnost čeda. Kod kroničnih korisnika s vremenom se smanjuje siva supstanca mozga i kognitivne funkcije kao sposbnost učenja, motorne i verbalne sposobnosti. Ti deficiti su više izraženi kod većih THC koncentracija i kod mladih korisnika jer se mozak razvija do srednjih 20-setih godina. Psihopatološke štete kanabisa uključuju akutne psihoze, šizofreniju, biopolarni poremećaj, depresiju i anksiozno stanje.

Podaci o analgetskoj učinkovitosti kanabisa takoder nisu previše ohrabrujući. Kanabis smanjuje neuropatsku (porijeklo iz živčanog sustava) bol, ali je učinkovitost vezana na količinu THC-a.

Nažalost visoke količine THC-a, ali i velike doze opijata dovode do većeg smanjenja kognitivnih funkcija što smanjuje radnu aktivnost i ograničava uobičajene dnevne aktivnosti. Učinkovitost kanabisa kod fibromijalgije, glavobolja i reumatoidnih bolesti je manja nego kod neuropatske boli.

U zaključku kanabis ne treba smatrati optimalnim analgetikom za pobijanje boli.

Članak je objavljen u American Journal of Public Health.